„Pa ne znam šta je s Mančester Junajtedom, ne ide od kad je otiš’o Ferguson, imaju dobre igrače, pare nisu neki problem, al nešto ne ide…“

Nemamo ime koje bismo stavili ispod citata, radi se o komentaru koji smo usput čuli. Neko iz mase. Ali smo zbog njega rešili da razmotrimo ovo pitanje.

Bogata prošlost, bleda sadašnjost

Mančester Junajted ima bogatu istoriju i još bogatiju zbirku trofeja. I malo posrnuće takvog kluba izaziva mnogo pažnje. Nije Mančester Junajted baš sasvim potonuo, ali nema rezultata kakvih je bilo za vreme Aleksa Fergusona.

Ser Aleks je u Mančester Junajted došao davne 1986, u teškom momentu za klub. U početku nije bilo lako i Ferguson umalo nije smenjen, ali vremenom su tzv. crveni đavoli počeli da nižu uspehe i postali najtrofejniji klub u Engleskoj. A onda je 2013. završena jedna era u istoriji fudbala, toliko duga da mnogi i ne pamte vreme pre Mančester Junajteda bez Fergusona. Ipak su tri decenije u pitanju.

Dakle, više od trideset godina klub vodi jedan čovek, a onda za samo nekoliko godina vidimo višestruke promene na klupi i svedočimo slabljenju performansi. To neminovno nameće misao o uzročno-posledičnoj vezi između Fergusonovog povlačenja i slabijih rezultata.

Šta je krenulo naopako?

Ferguson je uspešno vodio Mančester Junajted uz pomoć discipline, spremnosti da ulazi u sukobe ako nađe da je to neophodno, talenta da u mladim igračima prepozna potencijal za velike uspehe i sposobnošću da valjano upravlja resursima, a ponekad je i Fortuna priskakala u pomoć. Nije bio ni savršen ni nepogrešiv, bilo je i neuspeha, ali na duže staze je klub odlično funkcionisao.

A onda se ovaj čovek koji je postao sinonim za Mančester Junajted povukao. Nasledio ga je Dejvid Mojz koji je smenjen godinu dana kasnije. Na njegovo mesto došao je Luj van Gal i proveo na čelu kluba svega dve sezone. Zamenjuje ga Žoze Murinjo koji je vratio Mančester Junajted u Ligu šampiona, ali krajem prošle godine i on dobija otkaz nakon poraza u utakmici protiv Liverpula. Zar niko od njih nije dovoljno stručan? Zar je samo Ferguson umeo da organizuje igrače a ostali to ne mogu, posebno ne Murinjo?

Nakon Murinja je šef stručnog štaba postao Ole Gunar Solšer koji je doveden da „izgura“ tim do kraja sezone, verovatno zato što je popularan kod fanova, ali Norvežanin startuje iznenađujuće uspešno. Kako, zašto?

Znamo da je posvećen igračima i vidimo da je dobar političar. To ne garantuje da će se njegovi početni uspesi sa Mančester Junajtedom nastaviti, ali ne možemo da kažemo ni da neće.

Da li treba očekivati skoro „vaskrsenje“ Mančester Junajteda?

Sve zavisi od toga da li ste „vernik“ – fanovi će čak i kada ih more sumnje čekati vaskrsenje Mančestera i život budućeg postfergusonovskog veka, amin! Oni koji mu nisu naklonjeni će biti slobodniji u puštanju sumnji na volju.

Ono što znamo iz istorije je da je Mančester Junajted klub koji nije gubio popularnost ni kada se suočavao sa teškim periodima i koji se nikada nije predavao. Pošto se istorija često ponavlja, možda se i u ovom slučaju to desi (nadamo se samo da se nikada neće ponoviti tragičan deo istorije kada su izgubljeni ljudski životi).